14februar2011
PDFŠtampaEl. pošta

Organska proizvodnja

KAKVOM HRANOM DO ZDRAVLJA?

 

Dominantna intenzivna, konvencionalna poljoprivreda je "kolonizovana od industrije", kao što je i sam život. Neki autori ocenjuju da je poljoprivreda u suštini "industrijsko preduzeće za uzgoj biljaka", u kojem je ključni kriterij profit a ne život, zdravlje i ljudski odnosi. Dileme i konstatacije o gladi u svetu, pokušavaju se rešavati anorganskim intervencijama u poljoprivredi i automatizacijom proizvodnje. U količinama se vidi profit, a kvalitet hrane se uzgred podrazumeva. Multiplikovanje ataka na prirodu neminovno stvara besplodne pustinje, uništava rodnost zemlje, zagađuje vodu, zemljište i vazduh, itd. Posledice su višestruke i nikakav profit ih ne može prikriti. Organske vrednosti proizvoda u intenzivnoj, konvencionalnoj proizvodnji hrane se poništavaju ustupanjem pred hemijsko sintetizovanim  elementima, koji su štetni i razaraju ljudsko zdravlje.

Smatra se da je hrana jedno od najvećih i najdalekosežnijih ljudskih dostignuća. L. Mumford "Mit o mašini" ovu konstataciju potkrepljuje sledećim osobenostima hrane:

  • hrana obnavlja život
  • hrana je izvor zdravlja
  • hrana je povod za ljudski čin
  • hrana je osnov razgovora među ljudima
  • hrana podstiče osećanja i emocije (stvara raspoloženje)
  • hrana je pokazatelj zdravog krajolika

Potiranjem ovih odlika hrane u mnogome se potiru u osnovi sadržaji življenja i organizovanja ljudi. Potiranje i oduzimanje ovih atributa svodi prirodu na predmet ekspolatacije. Ovom matricom svet ne može ići u nedogled. Hrana bez odlika kvaliteta i bez funkcije razvoja i održavanja zdravlja postaje roba. Ona pri tome dobija prometnu vrednost i cenu. Masovna proizvodnja hrane radi zaustavljanja gladi u svetu ipak je proizvod redukcionizma i tretmana hrane prevashodno kao robe. Hrana je dakako više od toga, a nadasve izvor života. Hrana postaje instrument vladanja nad ljudima, koje savremeni sistemi moći i manipulacije emituju, postaje nehumani, ogoljeni, sintetizovani artikal, koji "odloženo" atakuje na život i ljudsko trajanje.

O umiranju koje hrana iz intenzivne proizvodnje donosi, počinje se sve više govoriti, kada su generatori savremenih bolesti izašli u prvi plan. Očito je nužno izvesti "kopernikanski obrt" i zasnivati proizvodnju hrane na saradnji i dijalogu sa prirodom. To podrazumeva obnavljanje, a ne uništavanje, prirodnih resursa. Intenzivnom, konvencionalnom poljoprivredom to nije moguće do kraja izvesti i pored niza rigidnih propisa u korišćenju hemikalija. Ova proizvodnja hrane se bazira na intenzivnoj upotrebi pesticida, sintetičko hemijska đubriva, kojim se dovodi u pitanje ravnoteža eko-sistema. Smatra se da je danas u upotrebi preko pola miliona hemikalija sa toksičnim dejstvom.

Nauka još uvek nije u mogućnosti da predskaže posledice upotrebe većine hemikalija. Procenjuje se da upotreba hemikalija ugrožava život preko 200 vrsta sisara, 350 vrsta ptica i 20.000 biljnih vrsta (R. Supek).

Iz tih razloga se čini nužnim da se izgrade novi modeli proizvodnje hrane koji će sprečavati generisanje novih bolesti ljudskog organizma. Ekološka ili organska poljoprivreda podrazumeva promenu ponašanja svih subjekata u proizvodnji hrane, "od njive do trpeze". To je izazov koji valja prihvatiti u interesu opstanka, stabilnosti i zdravijeg života.

Sve većem broju stanovnika ove planete postaje jasno da je nužno kritički propitivati i menjati osnovne postulate rada i življenja. Doista, ne živi se da bismo samo proizvodili, da bismo samo utolili glad, da bismo potom bili bolesni i nesretni. Živi se radi ostvarivanja ljudskih mogućnosti i dostojanstva, radi zdravlja, harmonije i zadovoljstva. Nije moguće preko noći stvoriti "svet bez bolesti" – ali je moguće njemu težiti. Ljude naprosto valja prizivati odgovornosti prema sebi i prema pokolenjima koje donose na svet. Treba sažimati modele pustošenja i uništavanja sveta, sebe – a vremenom ih korenito promeniti.

Godinama traje zagađivanje zemljišta hemijskim sredstvima i primenom sintetičko hemijskih đubriva sa štetnim elementima (hlor, kadmijum, sumpor, natrijum, etc.). Fosfatna đubriva u svom sastavu imaju teške metale (olovo, kadmijum, radioaktivni elementi, etc.) koji se ispoljavaju u plodovima, a potom koriste u ishrani. Sve je vidljivije da su obradive površine nataložene teškim metalima, da se na njih sručuju kisele kiše, da su zasićene pesticidima i nitratima. Analitičari su izračunali da se godišnje u svetu otruje od pesticida oko pola miliona stanovnika.

Orijentacijom ka ekološkoj, organskoj ili biološkoj hrani, dovodi se u prvi plan kvalitet proizvoda i njegov uticaj na zdravlje. Već sada postoje razni modeli bioloških praksi u proizvodnji hrane. Osvajanje ovih modela i gradnja sopstvenog, primerenog mikrouslovima i klimatima nije lako ni jednostavno. Mnogo toga destruktivnog je učinjeno tehnizacijom i industrijalizacijom poljoprivrede, od navika, svesti do profita. Potrebne su godine i decenije radi uspostavljanja balansa između zemlje, vode i vazduha. Sve je ovo bitno radi dobijanja kvalitetnijeg proizvoda.

Sklad sa prirodom u proizvodnji hrane podrazumeva poštovanje njenih unutrašnjih zakonitosti. To je moguće kada se biljke sade, niču i rastu kao organski materijal, bez hemijske interevencije i torture. Ova proizvodnja podrazumeva dominantnu prisutnost proizvođača, a ne mašine, jer se samo tako može dokučiti unutrašnja logika odgajanja i kultivisanja biljaka u saradnji sa prirodom. Sve što čini proizvođač raznim intervencijama, može biti samo u funkciji pospešivanja prirodnih potencijala nužnih za kvalitetnu proizvodnju hrane. Bitno je da se kao rezultat saradnje dobije zdrav i kvalitetan proizvod, odnosno zdravija okolina.

Biološki model proizvodnje hrane uspostavlja se i aktualizuje početkom prošlog veka. Međutim, on se i dalje potiskuje konvencionalnim modelom. Relativno male površine pod kojima je ova proizvodnja, u odnosu na etablirani model, ipak se svake godine sve više uvećavaju. Sa druge strane država svojim propisima i standardima o kvalitetu proizvoda, sve više pooštrava kriterijume i smanjuje prisustvo raznih hemijskih preparata u proizvodima. Ovim se disciplinuje masovna poljoprivredna proizvodnja i približava organskoj.

Postavlja se realno pitanje: koliko konvencionalni model proizvodnje može apsorbovati organski? Ima li granice? Čini se ipak da je u pitanju promena paradigme modela proizvodnje, tako da će organski pristup u budućnosti biti sve zastupljeniji. Uostalom, ipak se radi o hrani u funkciji zdravlja i zadovoljstva, a ne samo eliminisanje gladi ne birajući sredstva. Očito da pitanje bogatih i siromašnih, razvijenih i nerazvijenih, mora sve više postajati problem globalnih, svetskih ekonomskih i političkih odnosa. U takvoj orijentaciji podrška organskom modelu proizvodnje hrane ne može se prenebregavati.

Međunarodna škola organske poljoprivrede

 

Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Vodoprivrede Republike Srbije
Otvoreni univerzitet Subotica
World Bank